Pre šest godina sasvim slučajno dogodio se taj prvi susret. Tada u jednom noćnom izlasku u Beogradu u restoranu „Smokvica“ prvi put uživo sam ugledao Šampiona. Sa društvom sam ušetao u restoran, bilo je leto, a sa desne strane u bašti restorana sedeo je Novak Đoković sa svojom suprugom Jelenom i sa još par njihovih zajedničkih prijatelja.
Sećam se da mi je srce momentalno zaigralo i dok su moji prijatelji zauzimali svoja mesta za stolom, ono dete u meni se probudilo sa ogromnim žarom da upozna svog sportskog idola.
Sećam se da sam prvo bio u blagoj neverici i prišao društvu i rekao im uzbuđeno: „Hej bre ljudi pa jeste li videli, to je bre Novak, na dva metra od nas je Broj Jedan na svetu. Šampion!
E sad priznaću, mislim da sam bio jedini klipan tamo koji je na ovu situaciju odreagovao kao klinac koji samo što nije dobio dres sa potpisom svog omiljenog sportiste. Ali ne zamerite, to i jeste trenutak da budete takvi, bez obzira koliko imate godina. Kada blizina, pozitivizam i energija Veličine ide vama u susret, na vama je jedino da i uspravno stoički tome idete u susret, i to baš da upravo tako, poput deteta.
I rekao sam prijateljima, dobro, ja sad idem da se upoznam sa Novakom a vi kako hoćete. Piće ću naručiti kasnije, kada se vratim sa pričom.
I sećam se da je svaki moj korak ka Noletu, to veče u toj bašti restorana, izgledao kao udarci teniske loptice o šljaku, (tap, tap, tap, tap) pre nego što će Nole da servira za šampionsku meč loptu. Koraci puni fokusa, vere i očekivanja. Sačekao sam povoljni trenutak da se gužva oko njegovog stola raziđe, da konobar ode i u tom trenutku prišao sam njegovom stolu.
Tada sva pitanja koja sam imao u glavi da pitam Noleta, razbežala su se kao klinci nakon krađe trešanja i od misli i rečenica je ostalo jedino: „Zdravo, moje duboko poštovanje Novače. Da li mogu da dobijem tu čast da se uslikam sa Šampionom?“ Nasmejao se i naravno kao i svaki Velikan sporta nije mogao da odbije da usreći i ovo dete.:D. Usledilo je fotkanje i dok smo stajali razmenili smo po koju rečenicu kroz osmeh. Ali verujte tih rečenica se ne sećam najjasnije.
Naravno dok vas taj neko fotka, u ovom slučaju to je bio konobar, u sebi se samo molite da ste napravili perfektnu facu nikad bolju i da konobar vas slučajno negde nije isekao u kadru jer za ovo vam se čini da imate samo tu jednu šansu pa ko zna kada ili možda nikada više sledeću…
Ipak ispalo je sve kako treba. Fotka sjajna, rukovao sam se sa Noletom i tada u tom stisku ruku osetio sam neverovatnu energiju najboljeg tenisera današnjice. Njegovu filozofiju života, njegovu disciplinovanost i požrtvovanost ka ovom sportu. Njegovu veru, način ishrane o kom se priča, sve pobede i poraze, trenutke slave i padove. Ceo film u tom jednom stisku ruke Šampiona.
Pod utiskom ove večeri sam bio par dana, sa željom da ovo ne bude poslednji put da vidim Đokovića uživo i da mi se ukaže prilika da gledam njegovu igru na turniru uživo.
Ta prilika je mogla da se desi pre par godina u Majamiju dok sam radio na kruzeru, ali zbog mnogih okolnosti to se nije moglo realizovati. Ali nakon šest godina nova prilika se ukazala i to u njegovom i u mom rodnom gradu, u Beogradu.
ADRIA TOUR – BEOGRAD 2020
Da malo premotamo film iz prošlosti u trenutak sadašnjosti. Svet je izašao iz krize nastale Korona virusom. Ili bar mislimo da jeste. Malo smo kanda zbunjeni. Zbunjeni smo kako lokalno tako i globalno.
Kako uopšte treba da se ponašamo? Da li je sve ovo normalno ili nije normalno?
Pored toga što je i svetska ekonomija bila pod ključom, slična priča zadesila je i sportiste širom sveta.
Tenis u ovoj našoj priči je pretrpeo pauzu dužu od meseca, a kako stvari stoje pitanje je i kada će se desiti naredni Masters turnir na kojem ćemo imati prilike ponovo da gledamo svetske zvezde ovog sporta kako se nadmeću na raznim terenima na planeti.
Ali ova priča nije zaustavila Novaka. Pokrenuo je ideju sa svojim trenerom Goranom Ivaniševićem i sa svojim najbližim teniskim prijateljima, da u ovoj situaciji pruži priliku ljudima da bar u lokalu ili na Balkanu uživaju u ovom „belom sportu“. Ta ideja se zove „Adria Tour“ i upravo se odvija ovaj vikend u Beogradu na terenima teniskog centra Novak.
Kako ja to vidim ideja Adria Tour-a je zapravo priča o ljubavi. O ljubavi prema ovom sportu i ljudima koji vole ovaj sport. Ovo je priča o ljubavi među gradovima i ljudima koji žive u tim gradovima. Ovo je priča o Balkanu koji povezuje u dobru jedan čovek i jedan sport. Novak i tenis.
Ovom idejom Novak je uspeo da spoji tri države, četiri grada i četiri vikenda u jednu celinu.
Doveo je u Beograd ovog vikenda svetske zvede i u prvih deset na ATP listi poput: Tima, Zvereva, Dimitrova. A pored njih tu su i naši takođe omiljeni teniseri: Troicki, Lajović, Krajinović, Olga Danilović, Jelena Janković i ostala zvučna imena.
Nakon prvog dana revijalnog programa i igre u dublovima kroz smeh i poteze za publiku, usledilo je takmičenje na turniru, koji za svrhu nema osvajanje ATP bodova, već humanitarni karakter.
Onaj naš susret od pre šest godina u restoranu u Beogradu, me je pozvao juče da odem i da svoju želju da vidim šampiona u svojoj igri na šljaci i ostvarim.
Prelepo vreme, idealni uslovi za igru bez kiše pod noćnim reflektorima osvetljavali su maestralne udarce, forhende i bekende, majstora ove igre. Konačno sam imao priliku da gledam pred svojim očima prebacivanje loptica preko mreže gde je na svakoj strani stajao po jedan gladijator ove igre, u igri za prestiž i za ovacije publike.
Zaista sam sinoć osetio radost što sam deo te priče. Što gledam čuvenu Noletovu bekend paralelu kako crta linije i briše šljaku sa linije protivničkog polja.
Oni povici iz publike nakon svakog poena: Ajmooo Nole! Pa tišina tokom igranja gema.
U loži naravno sedi Jelena i Novakovi roditelji koji ga sa stisnutim pesnicam bodre nakon svakog udarca.
Na vrhu teniskog centra reporteri Sport Kluba i drugi poznatiji novinari i gosti sa akreditacijama. Reflektori, dobra muzika i zabava.
Sve je to bio dekor za vikend teniski spektakl koji se odigrava u našoj prestonici.
Na trenutak je to sve izgledalo kao još jedna svetska priča sa Rolan Garosa, otvorenog prvenstva Franscuske.
Na kraju sinoćnjeg meča Nole je izgubio od takođe Srbina Filipa Krajinovića, ali je atmosfera do iza ponoći i dalje ostala uzavrela na tribinama. Ovo je bila pobeda sporta i tenisa i svih onih koji su uz ove sportiste.
Na kraju i u pobedama i u porazima mora se gledati gore, ka nebu ka zvezdama, ka narednom meču i što je najvažnije ne sme se izgubiti od sebe.
I nešto razmišljam. U tenisu je kao i u bokserskom ringu. Kada zakoračite, tu nema više bežanja. Tu ste gde jeste, okruženi ili kanapom ili belim linijama. Zadajete i primate udarce i bolji u meču pobedi.
A zar nam nije tako i u životu. U svakoj našoj životnoj borbi?
Malo prašine sa šljake u očima, ne treba da bude izgovor da napustite teren, već da ostanete i pokušajte ponovo da date sve od sebe.
Publika to zna da ceni, a siguran sam zna i onaj sa druge strane mreže sa kojim ste razmenjivali udarce.
Na kraju uvek sledi zagrljaj i fer plej.
Tako to treba u životu.
Hvala još jednom Novače, za odličnu igru, tenisku predstavu i za još jednu vrednu i važnu životnu lekciju.
Samo napred Šampione!
No1vak