Jednom je neko rekao: “Čoveče ne ponosi se svojom superiornošću nad životinjama, jer one su bez greha, dok ti svojom veličinom oskrvnjuješ zemlju“. Ovo je izgovorio i zapisao čuveni Dostojevski i ovom mišlju dao mi je odličan uvod za kratku reportažu koja sledi.
Ispričaću vam priču o prirodi, ljudima i o životinjama. Ovo je priča koja u sebi krije mnoge svoje događaje koje o ovom mestu pričaju oni koji na ovo mesto dođu. Ovo nije priča o gradu i urbanim gužvama, već priča o istrajnosti i ljubavi prema nečemu što je danas retkost. Ovde se rađaju ideje za nova pokoljenja koja će sa ovog mesta poneti nešto novo vredno pomena i sećanja.
Ovo je priča o Malom Petrovom Salašu.
Prošlog vikenda pozvan sam kao gost da napravim kraću reportažu o ovom Prirodnjačkom Centru. S obzirom da se radi o jedinstvenom zanimljivom projektu u ovom delu Bačke, ovu priliku nišam želeo da propustim.
Na samo 3 km od Apatina pomalo skrivena od javnosti oivičena šumom, a u blizini čuvene Banje “Junaković” nalazi se mesto koje sa pravom nosi naziv Prirodnjački Centar.
A objasniću vam i zašto je to tako…
Prilaz do Salaša je izuzetno prohodan i ako dolazite svojim vozilom ili ako ste odabrali da do Malog Petrovog salaša dođete peške ili biciklom. Uz zvuke ptica i hladovinu šumskog rastinja vrlo brzo ugledaćete tablu sa natpisom „Mali Petrov Salaš“.
Znao sam da poznavaoci prirode ne sede i ne provode svoje vreme u gradovima. I zato sam bio spreman i željan i da ih lično upoznam i prepoznam.
Kada sam kročio na tlo ovog Prirodnjačkog Centra dočekala me je topla dobrodošlica našeg domaćina Petra Rašete. I to nije bilo sve, pored Petra dočekala me je i cela „ekipa“ koja je lepo i pitomo oponašala svaki njegov korak. To su bila tri vučjaka „Bucko“ „Lepa“ i „Luna“ i Labrador „Rex“. Tako interesantno oličenje moći i borbenosti u svetu pasa, ovi čuvari su u pristustvu svog vlasnika više nego pitome životinje.
Na Petrovom Salašu ima preko 400 domaćih životinja i većina imaju svoja imena što je izuzetna atrakcija i zanimljivost za decu i ostale posetioce ovog mesta.
Posle pozdravljanja i kratkom pričom sa Petrom veoma brzo sam uvideo na kakvo mesto sam zapravo došao. Petar je ovde izgradio kutak za sebe, ali sam mogao zaključiti i bez da mi je to rekao, da ideja i vizija ovog mesta je bila mnogo veća nego prvobitna zamisao. Životinje, biljke, ljudi, sve je to jedan živopisan tim sa kojima svako ko ovde dođe oseti da ovde pripada i želi da taj osećaj zadrži za sebe što je moguće duže.
Ovo mesto odiše slobodom i spontanošću, što u osnovi i svaki čovek za sebe traži. Možemo to slobodno nazvati i povratkom prirodi. Pa je tako spontano tekao i dalji tok našeg razgovora i boravka na ovom Salašu. Nakon domaćinske vrhunske rakije, dobio sam svojevrsnu mapu za šetanje kroz šumu. Petar mi je objasnio da prateći kontrolne tačke i označenim stazama kroz ovu šumu mogu da stignem i do čuvenog vidikovca na brdu i pogleda na ceo kompleks „Banje Junaković“. Video zapis o šetnji kroz šumu pogledajte ovde.
I zaista je bilo tako. Kratkom šetnjom kroz šumu odabranom stazom, vrlo brzo stigao sam do kontrolne tačke broj 10 koja označava prelep pogled na bazene Banje “Junaković”.
Po povratku iz šetnje na Salaš usledilo je ono zbog čega sam najviše i došao. Upoznavanje sa domaćinom i nekolicinom životinja dalo mi je uvod da saznam kakve sve to ideje ima Petar u vezi ovog mesta i šta je to novo što možemo očekivati u vezi sa ovim Prirodnjačkim Centrom.
Sledi jedan kratak isečak iz tog intervjua. Na moje pitanje da nam objasni šta je Mali Petrov Salaš i koji je cilj opstanka i rada ovog Prirodnjačkog centra, Petar odgovara: „ Prirodnjački Centar je nastao na osnovu ideje i saznanja da naša deca naročito iz velikih gradova ne poznaju dovoljno prirodu, u smislu da žive u njoj i da je poštuju. Ovaj Prirodnjački Centar je nastao sa osnovnim ciljem da edukuje decu za život u prirodi i sa prirodom, jer nije poenta biti u prirodi, provesti ovde jedan ceo dan, a ne znati šta si video i doživeo i koja sva znanja je svako dete odavde moglo poneti. Ovaj centar je nastao tako što je želeo da poistoveti prirodu, životinje u prirodi, biljke u prirodi sa ljudima u prirodi. Nije ovo zoološki vrt, ovde ima jako puno životinja, svih domaćih vrsta, ali je poenta u tome što su ovde deca u neposrednoj blizini životinja. Komunikacija sa životinjama jako je značajna za socijalizaciju dece. Ovde imate letnje učionice, koju deca sama naprave kako žele, imamo table za edukativnu nastavu u prirodi i ono što je najznačajnije imamo 3 prirodna jezera koja služe za kupanje i za pecanje, oivičena trskom i vrbom napravljena kao bare, da izgledaju kao pravo oličenje apatinskog okruga“ Pogledajte i kraći video
Složili smo se da deca ovde zaista imaju veliku mogućnost da se druže i da uživaju na otvorenom prostoru kao i da uče o flori i fauni ovog podneblja. Petar kaže da imaju i odličnu saradnju sa svim vrtićima iz Apatina čak i sa nekim osnovnim i srednjim školama čiji nastavnici ovde dovode svoje đake na edukativnu i praktičnu nastavu. I ne samo oni kako kaže Petar, ovaj Salaš, vođeni radoznalošću i potrebom za neposrednim kontaktom sa životinjama, obilaze i sami gosti Banje Junaković koji ovde iz čitave Srbije dolaze na lečenje i na rehabilitaciju. Tako da se u knjizi utisaka lepe reči o ovom ambijentu mogu pročitati i od gostiju iz Beograda, Kraljeva, Leskovca,Niša i mnogih drugih gradova Srbije.
U momentu kada smo vodili ovaj razgovor bilo je već kasno posle podne i u to vreme životinje već po svom ustaljenom vremenskom ritmu vraćaju se same u svoja mesta za spavanje. I tako je godinama, sve u svom ritmu funkcioniše.
Dok smo šetali Petar mi je pokazao nekolicinu Mangulica i ispričao kratku priču i o magarcima: „Kod magaraca je interesantno da je to jedina životinja koja ima krst na leđima. Hrišćanstvo ima simbol krsta, a priča postoji da je Isus Hrist ujahao u Jerusalim na magarcu. Isus je i razapet na krstu i odatle i ta veza gde i svaki magarac nosi svoj krst“
Nadalje smo kroz razgovor i fotografisanje obišli i ostale životinje i uverili se da je ovo mesto zaista oaza eko prirodnog balansa.
Za kraj želim da kažem da je povratak prirodi i kontakt sa životinjama, svima nama potreban. Životinje su bića izuzetno lojalna i čoveku mogu da pruže više ljubavi i razumevanja nego što danas nažalost smo u prilici da vidimo i doživimo među nama ljudima. Životinje nas uče određenim principima življenja i dovoljno je samo malo da im vratimo, a od njih i od prirode već mnogostruko i više od toga i dobijamo.
Ovaj naš razgovor sa domaćinom Petrom upakovao sam u jedan kraći tekst i reportažu koju ste nadam se upravo pročitali i da nakon ovoga imate želju kada vas put navede u ovaj kraj Vojvodine i da sami doživite Mali Petrov Salaš.
Znam i verujem da ste savesni i odgovorni i da gde god da ste u prirodi, čuvaćete je kao da je vaša.
Ona i jeste vaša. Priroda je naše ogledalo.
A ove dve priče ostavljam vam za kraj ovog našeg druženja.
Prvu priču pogledajte ovde a priču sa kozicom Janom ovde.