Ima tako stvari u životu koje zapravo i nisu stvari, više su kao uputstvo za upotrebu, kao priručnik za naše sveopšte dobro koje nam i samim rođenjem pripada. A mi šta radimo? Mi ta uputstva često ostavljamo po strani…
Mnogo toga primamo zdravo za gotovo, sve se nekako podrazumeva i ono što je lepo i bitno kao iskustvo, često ne primećujemo. Da, upravo govorim o zahvalnosti.
Zahvalnost nije samo gest, nije samo lepa reč poput „Hvala ti“, to je nešto mnogo više i upravo o tome ću u ovom tekstu pisati. Zahvalnost je način na koji treba doživljavati svet oko sebe.
Zahvalnost u sebi sadrži mir, veru, radost. To je deo naše duše, zahvalnost tu stanuje i tako je treba i tretirati. Domaćinski. Sve što se dogodi treba prihvatiti kao lekciju, a ne kao nešto štetno i negativno.
Zahvalnost je u suprotnosti od nemanja nečega I kada je tako onda osećamo nezadovoljstvo. Nama ljudima fokus nam je često na nedostajanju, na nečemu što nam fali, a ne cenimo ono što imamo i za šta bi trebali da smo zahvalni.
Nezadovoljstvo je propuštena mogućnost da iskažemo zahvalnost. To je kao da kroz život idemo sa povučenom ručnom kočnicom. Hoćemo da kroz život se krećemo određenom željenom brzinom, ali osetimo da nas tu nešto koči i usporava. Nezadovoljstvo je mučna osobina. I to je navika. I trebamo raditi suprotno toj navici. Suprotno od nezadovoljstva je zadovoljstvo.
Ako nismo zadovoljni onim što imamo, kako možemo i očekivati da ćemo privući nešto dobro.
Da bi bio zahvalan moram verovati u nešto. Da sve što se dešava, dešava se sa najboljom namerom, za sva iskustva koja smo dobili. Čovek koji je zahvalan ima mogućnost da se opusti i da živi u harmoniji.
Dakle, biti zahvalan onim što jesmo i za ono što imamo. Zahvalnost je najlepša i najjača molitva. A blagoslovi su sve ono što nam se desilo.
Priznajem da sam i sam neko ko još uči zahvalnost, ali sam bar eto toga postao u velikoj meri svestan. Nije loše za početak.
Svaki momenat koji proživimo je neprocenjiv momenat. Grešimo kada mislimo da su tuđi životi savršeni, da je drugima lako. Sve zavisi od percepcije i kako mi to doživljavamo… Da li gledamo na stvari kao lekcije ili kao deo nekog velikog problema. A možda u osnovi ljudi i nemaju toliko razloga da to gledaju kao problem. Obično je to nešto što se i drugima dešava, ali doživljava pogrešno kao problem.
Kukanje, nezadovoljstvo, nemanje… Ljudi su često nezahvalni , a nisu svesni blagoslova koji već imaju u svom životu…
Da bi nam u životu došlo bolje i veće moramo biti zahvalni za ono što imamo.
Zašto na slučajnosti ne bi gledali kao na čuda, a na naše ciljeve kao na svoje snove.
Štos je u tome što zahvalnost i nezadovoljstvo ne mogu ići u isti koš. Pa zašto onda od ta dva ne bi izbrali da budemo zahvalni.
Zapamtite: Ne možete istovremeno biti i zahvalni i nesrećni u isto vreme.
Kada živimo u zahvalnosti onda nemamo ni straha. Zahvalnost je ukorenjena u istini u kojoj živimo. Zahvalnost je nešto što nas navodi da razmišljamo tako da je svaki dan nova šansa, nova prilika. Svakom iskustvu kažite hvala.
VEŽBA ZAHVALNOSTI
Evo šta kao vežbu zahvalnosti možemo da uradimo.
Počnite sa zahvaljivanjem još ujutru dok ležite u krevetu, pre nego što i pogledate u vaš telefon i pročitate vaš prvi mejl. Čim se probudimo, kreću neprijatne misli, na šta nas je naš um već navikao.
Veoma je važno postaviti početak dana da bude pozitivan. Prve misli, neka budu misli zahvalnosti… Možemo biti zahvalni na krevetu koji nam je omogućio miran san, što imamo krov nad glavom, što imamo šta da jedemo, da pijemo, što imamo prijatelje da nas saslušaju podrže i da budemo mi za njih podrška. Ako imamo žive roditelje to je ogroman blagoslov. Zahvaljujte na svemu onome što nam je dato, što je pored nas što cini naš život smislenijim. A možda najbolja zahvalnost od svih je kada se probudite i otvorite oči kada shvatite da ste živi, da je to još jedan dan koji provodite iznad, a ne ispod zemlje. Zar samo to nije dovoljan poklon? Što ste živi, dišete i imate još jedan dan pred sobom na raspolaganju.
Steknite naviku da i u toku dana, da osmatrate oko sebe, stručna literatura to zove mindfulness, da budete što svesniji i da budete zahvalni na tim trenucima radosti i sreće. Osetite vetar na licu, zrake sunca koji dopiru do vas. Za sve sitne stvari, za vodu, za toplinu, za sneg, a zapravo to su velike stvari i osetićete u duši sve veći mir, radost i relaksiranost.
Kao što vidite, zapravo, ima puno lepih I pozitivnih stvari u našem životu na koje se možemo fokusirati I biti zahvalni. Treba da zapamtimo da mi biramo šta ćemo osvestiti i koje misli ćemo nositi tokom dana.
Neka to budu misli dobra I zahvalnosti. Samim tim ćemo i polako menjati I naš život na bolje.
Počnimo sa zahvalnošću sa velikim Z.
Budite dobro, budite zdravi i budite u miru sa sobom.
M.