Vodič kako se pretvoriti u kiborga za sve one koji to još nisu, a na lepom su putu da to i postanu.
Dozvolite, resetujte svoj sistem, pa pročitajte sledeće uputstvo za instalaciju najnovijeg softvera i čipa.
Nije teško primetiti da smo odveć izgubili kompas sa realnošću. Kao trezveni izbor, mi ljudi odabrali smo pametne telefone, a sa njima u paketu i društvene mreže, u odnosu na recimo nešto što danas deluje kao arhaizam, a zove se igranje basketa, igranje fudbala na male goliće, igranje monopola, kartaroške igre, cirka ili sviranje gitare u parku ili negde kraj reke… Opcija naravno ima pregršt ili ih je nekad barem bilo mnogo. A sad čini se kao da smo u nekakvom limbu, priključeni na neki novi paralelni svet ili Matrix koji ima neka sasvim nova pravila, novu normalnost kako vole da kažu , i koji razdvaja našu suštinu i polako ali sigurno, gura nas u jednakost, jednoobraznost i briše pamćenje na nekad lepa i bezbrižna vremena i uspomene. … da ne izaberem neku “težu” reč…
Eto brine me malko sledeće…
Danas, dok sam na pumpi točio gorivo prodavac po automatizmu stoji pored mene i izbifla mi u 10 sekundi kao na onim reklamama: “pre upotrebe leka molimo vas posavetujte se sa vašim lekarom ili farmaceutom”… neku priču o bonusima i gorivu, kartici lojalnosti, popustima i šta ti ja znam… Uglavnom ga pola nisam ni razumeo.
Kad sam otišao da platim na kasu, opet taj isti prodavac mi ispriča novu priču o nekim akcijama za čokoladice za osveživače vazduha, mirišljave jelkice.
Ne, ne želim – bila je moja gotovo impulsivna reakcija. Pomislih u sebi, buka mi je i ovako u glavi, samo hoću gorivo da platim i da idem. A inače lepo naučen tekst. Čista desetka nema šta.
Nakon toga situacija danas u pekari. Čovek mi je očitao poput brzalice koji sendvič i koje priloge bi trebao da poručim ako izaberem opciju 1 sa menija, ako izaberem opciju 2 i opciju 3. Šta dobijam pod A ako hoću ovaj prilog iz prvog reda. Taj prilog na koji sam pokazao prstom ne ide sa opcijom 1 već samo sa opcijom 3 a ova urnebes salata ne ide sa opcijom 3 i 4 već samo sa ocijom 1 i tako dalje… i tako dalje…
A bre matematika čoveče…
Uglavnom, sve je to delovalo onako dobro uigrano sa njihove strane. Spremni su za polaganje testa nepogrešivosti poput onih futurističkih kiborga…
Ja te ljude u neku ruku mogu i da razumem, ta gotovo korporativna kultura, koja diktira uslove rada, kad ti kažu radi to, to i to. Implementiranje najnovijeg čipa radniku sa barkodom na čelu, sa klauzulom rada bez prestanka, pod pritiskom i sa unapred utvrđenim scenarijom. Nameće se stav i takav odnos sa ljudima, bez određene neposrednosti i dovoljno slušanja one druge strane, da ne spominjem kreativnosti u poslu.
Ne znam da li se slažete sa mnom ali nekako fali nam te empatičnosti, slušanja, na svim poljima, da malo zastanemo i da usporimo i da ne govorimo reči i rečenice kao po već dodeljenim nam ulogama.
Iako sve više ličimo, ipak još uvek nismo sasvim roboti.
Cenim svačiji trud, struku i zanimanje i to da neko želi da radi… ali sve ima svoje granice. Bitan je način, modus, tvoj lični identitet…Od toga zavisi da li će se izgubiti svaka mera ljubaznosti, ophođenja sa drugom stranom, kontakti koje su u svakom poslu pa i u bilo kojoj komunikaciji veoma bitni.
Uglavnom, sve mi već ovo znama.. ali meni je danas kanda iskočio čip.
Čuvajmo se.
Budimo originalni strpljivi i kreativni čime god da se bavimo…Jer u suprotnom postajemo Kiborzi oni gore pomenuti…
Do-vi-đe-nja!