Ne znam da li me ova činjenica sve više plaši ili fascinira?
Definitivno era robotike i AI izvesno je svuda oko nas. To više ni u kom smislu nije Taboo tema.
Mada iz mog ugla priča o AI-u, super moćnim kompjuterima i robotici se zakuvala te, sad već davne 1997 godine, kada je javnost u neverici gledala kako je šahovski velemajstor Gari Kasparov u samo 19 poteza izgubio šahovsku partiju od koga?
Od kompjutera! Od mašine!
Mašina koja je znala po prvi put sve moguće kombinacije kretanja figura na šahovskoj tabli i izvela to mnogo brže i preciznije od najvećeg šahovskog majstora.
Po mojoj proceni, inženjeri Deep Blue-a su tada shvatili da je ovo samo početak priče o super mašinama koje mogu da koriste inteleginciju ljudi i da u tome budu, za početak mnogostruko brži.
To je možda bio početak… Premotajtmo brzo unapred u ovu našu 2023 godinu… I evo verovatno se sada pitate da li je ovaj tekst za vas možda napisao ChatGPT3? Šta mislite?
Otkriću vam tajnu…
Nije!
Još uvek posmatram, razmišljam, studiram i ponekad o svemu tome pišem…
Pa na temu upravo te AI fascinacije…ostanimo u ovoj 2023. godini…
Malopre gledam emisiju u kojoj testiraju na Nemačkom auto-putu bespilotni model vozila.
Bespilotni!
Znači na preko 130km/h lagano pritisneš dugme i predaš u ruke svoju sudbinu robotu koji će upravljati volanom i svim mogućim komandama tokom vožnje.
Naravno zadatak robota, nakon što ti se bukvalno zahvali po imenu, je da ti obezbedi ugodnu vožnju i boravak i da te sigurno sprovede do krajnje destinacije.
Bilo je kranje zanimljivo gledati kada je vozač u blagoj neverici i šoku, sa vidljivom anksioznošću oslobodio ruke sa volana i predao volan robotu.
Od tog trenutka kreće komunikacija sa “Džimijem” – robot-auto,(da, tako se zove) koji radi sve ali i još bolje i preciznije nego vozač do tada. Daje žmigavce, pali brisače, pretiče, ubrzava, usporava, pridržava se saobraćajnih znakova, traži najkraću moguću putanju.
Za sve to je zadužen posebni računar koji u milisekundama radi sve računske operacije čita 3D mapu puta ima integrisane 360 senzore koji predviđaju i projektuju na 250 metara udaljenosti.
Do tada se naš vozač polako i opustio i okreće se i komunicira sa putnicima sa zadnjeg sedišta vozila, uz konstataciju: “Sad mi više nije ni čudno, ali nekako mi se sviđa. Kako vreme odmiče, osećam prijatnu vožnju, i imam poverenje u Džimija.”
Ne znam šta vi mislite ali izgleda da je pitanje samo vremena kada će naša čitava svakodnevnica biti kao u filmu “I – Robot”!