…Ili samo još jedna tvoja i moja priča o produktivnosti.
Već neko vreme razmišljam na temu discipline, napredovanja i naše prisutnosti i koliko zapravo cenimo vreme koje nam je dato u životu. E sad, ono što je izazovno saznanje je što mi ne znamo koliko mi zapravo vremena kao pojedinci imamo u ovom našem životu, ali često se kao ljudi ponašamo kao da smo bezvremenska bića i da postupao kao :“Hej, ma ima vremena ima se kada, lako ćemo mi sve to, samo opušteno…”
A jeste li primetili kako je utisak da se ovaj naš Svet poprilično ubrzao. Kao da je planeta dobila ubrzanje i da vreme neumitno brzo teče. Juče kao da je bila Nova godina, a evo, već smo na kraju meseca maja. Pa plus na sve to i ovo tehnološka ubrzanja i prenatrpanost informacijama…
Setimo se samo malo lekcija iz geografije i par naučnih činjenica. Svetlosna godina je put dugačak oko 9,46 biliona kilometara koji pređe svetlost za godinu dana krećući se brzinom od 299 792 458 m/s. Opasan zamajac… Kosmos voli brzinu.
A sa druge strane naš današnji čovek isto pod uticajem gore pomenutog zamajca i ko zna zbog čega svega još, samo negde žuri i žuri i baš nešto i ne voli da čeka, zar ne? Gle prosečnog čoveka danas i recimo pre nekih 50ak godina, velika je razlika u onome sto pojmovno i po definiciji zove se STRPLJENJE. A baš tu u strpljenju mogu se naći mnogi elementi za razvitak našeg karaktera. Duboko verujem da se za neke velike stvari u životu moramo naučiti Strpljenju i Čekanju… Ili ćemo mi to naučiti sami ili će nas toj lekciji to sam Život naučiti.
Iako je vreme kao pojam po meni rastegljiva kategorija, možda i previše rastegljiva, zapravo smo na ovom svetu jedno ograničeno vreme i onda možemo doći do zaključka da je naše VREME koje dobijamo veoma značajan i ograničen resurs, koji nam zapravo iz dana u dan “curi” i taj resurs ne možemo da povratimo. Ono što je prošlo vreme je prošlost, a ono vreme koje ne vidimo je u budućnosti i ključ je u tome što ne znamo koliko tih minuta ili sati još imamo na raspolaganju…
Pa sam se malo pozabavio i detaljima i prostom računicom. Dakle znamo da u jednom danu svi dobijemo tačno 24 sata, a to je tačno 1440 minuta koja nam ističu svakog dana. Tik-tak, tik-tak.
Idem korak dalje i onda podelim to vreme na 12 sati recimo jer neću računati vreme kada je noć i kada spavam i dodatno vreme kada sam neproduktivan. Pa onda ostaje mi tačno 720 MINUTA u toku dana da uradim stvari i obaveze koje zacrtam sebi da uradim tog dana. Ovo daje popriličan novi OKVIR i sopstvenoj svesnosti i sopstvenom uvećanju PRODUKTIVNOSTI.
I da vam kažem deluje. (Napomena: nije poenta da se stvari niti bilo šta radi na silu, već da se kroz novu naviku i disciplinu i zabavimo)
DODATNI SAVET ZA PRODUKTIVNOST
Ono što još radim ponekad kao vežbu kako bi pratio svoj radni učinak u toku dana je da kad se probudim recimo u 7h setujem tajmer na telefonu u toku dana na 12 sati i tajmer mi daje dodatnu dozu discipline i ažurnosti da ne skrećem misli sa fokusa na najbitnije zadatke, a da se oslobodim manje bitnih i manje važnih stvari u toku dana. Da mogu da vidim kako moj svaki sat prolazi i čime je ispunjen. Ovo vam moze biti praksa nekih nedelju dana a onda kada polako i postane vaša rutina, dajte otkaz vašem tajmeru, sad već dobro i pouzdano upravljate vremenom i svojim obavezama.
VREME nam JE najbitniji Resurs koji imamo, a koji češto uzimamo zdravo za gotovo. Predlog je, upišite vaše vreme (ako već niste) u vaš Dnevnik Zahvalnosti (preporučujem da ga vodite svakodnevno) i tretirajte ga važnim, jer vas to može odvesti do potpuno nove dimenzije učinkovitosti i svesnosti.
Za kraj neko je rekao: “Svi mi u toku dana dobijamo isto vreme na raspolaganje, razlika između uspešnih i neuspešnih, između bogatih i siromašnih je kako koriste to vreme koje im je dato kao poklon.”
Razmislite o vaših 1440 minuta.
Gde mu je glavni fokus?
Javite mi ako ste primetili razliku po pitanju discipline i vaše učinkovitosti.
Interesuje me vaš rezultat.
M.