Evo o čemu razmišljam…
Po meni sreća je jedna dimenzija naše sopstvene prirode. Sa neke duhovne strane gledano, naša sreća nije uslovljena spoljnim uticajima, ona se već nalazi u nama. U osnovi neki teoretičari i naučnici tvrde da smo mi ljudi srećna bića, da su sreća i radost od našeg dolaska na svet već utkani u nama.
Ali ono što se dešava je da kako odrastamo mi sklanjamo filtere kojima možemo da vidimo da je sreća već u nama i na scenu stupaju uslovljavanja i iluzije u koje poverujemo, a dešava se zapravo da se sve više udaljavamo od sebe.
U tim situacijama zapravo mi blokiramo naš put sreći pa se može reći da je naša sreća uslovljena. Evo na primer kada kažemo: „Ako kupim nova kola biću srećan“ ili „Bio sam srećan ali desilo se to i to i zbog toga sam sad nesrećan“ Ovo su samo neki od primera i uslovljene rečenice koje diktiraju trasu naše sreće ili odsustvo sreće. I vidimo da su svakako uslovljena stanja.
Da pokušamo sada jedan mentalni eksperiment… Neće nista da boli 😀
Ako ove gore pomenute rečenice osvestimo i sagledamo, vidimo da su to zapravo misli, tj. naše projekcije vezana za neka naša iskustva i da su to prolazna stanja. Probajmo sada da napustimo te izjave ili uverenja i da ih prosto 3,2,1 bacimo, otresemo od sebe… Da upravo tako 3,2,1 bacite sve to, napustite brod… I šta je ostalo?
Ostala je suština, ono što ste vi i sve što je utkano u vama…
Ali hajde da nastavimo priču, biće vam još jasnije.
Kako rastemo, razvijamo se i sazrevamo i sve više kroz razna iskustva smo u dodiru sa sobom vidimo da je sreća kao stanje zapravo deo nas samih. Počinjemo da shvatamo da možemo biti srećni ili bolje reći osećati sreću u nama, bez obzira šta se dešava u spoljnom svetu. Ako se nešto desi, što nam se nije svidelo, ok sreća je i dalje tu sa nama. Ako nas neko ne pozove, ili ne ispuni obećanje dato nama, nije problem, sreća je i dalje sa nama…
To je ujedno znak i duhovnog sazrevanja. U osnovi mi spoznajemo i otkrivamo naše stanje sreće kada vidimo da u različitim uslovima i situacijama u kojima se nađemo postoji mogućnost, leži potencijal i energija u pozadini koja nas gura da postanemo još bolji nego što smo bili.
Ono što se nama ljudima najčešće i dešava jeste da postanemo frustrirani i depresivni kada imamo osećaj da nemamo izlaza iz neke situacije, kada je svaki put kojim bi krenuli blokiran. Ali zapravo Svet ili nazovimo to Univerzumom, nam daje druge argumente. Postoji beskrajno mnogo mogućnosti. Pa čak i na problem sa kojim se sada recimo borimo, postoji bar deset različitih mogućih rešenja i izlaza iz samog problema.
Kroz promenu percepcije i stava možete videti te mogućnosti. Jedna od knjiga koju sam nedavno pročitao, a koja me je i navela na ovo razmišljanje i pisanje ovog teksta je knjiga pod naslovom „Zašto se niste ubili?“ čiji je autor Viktor Frenkl, austrijski psiholog i psihoterapeut koji je preživeo strahote i grozote ozloglašenog logora u Aušvicu 1945-te godine. To je knjiga zapravo o životu, o traganju za smislom života, a ne dokument o smrti. Objašnjava na jedan dramatičan način da čak i kada ste samo broj u logoru i kada vam je sve oduzeto sem jedinog prava da se borite za sopstenu egzistenciju i goli život, čak i tada čovek može iznaći način da živi svoju svrhu i da možda osvesti te svoje fragmente sreće. Toplo preporučujem da pročitate ovo vrhunsko štivo koje svakako menja percepciju na stvarnost oko nas i na igru koja se odigrava u nama samima.
Nastavljamo dalje sa otkrivanjem…
Ne možemo poreći da se loše stvari dešavaju u svetu i oko nas… Neki dragi ljudi nam umru, bolesti, ratovi, trenutno aktuelne virusne pandemije, strah, panika, sve to spada u onu negativnu stranu nečega što se zove život, ali isto tako možemo da poverujemo da u nama i dalje postoji nešto što je permanentno, nešto što je u nama zauvek i što se više identifikujemo sa tim, kroz vežbu kroz fokus kroz koncentraciju, postajemo sve više svesni našeg prisustva na ovoj našoj planeti.
I to što smo posetioci ove planete treba nešto da znači. Da znači za svakog od nas da pre svega nismo ovde slučajno, da možda imamo neku svrhu koju treba da otkrijemo, a i dalje čuči u nama. Postojala je savršena ideja zašto si baš ti ovde na ovoj planeti i svoju misiju si poneo sa sobom…
Treba da počnemo,(ako već nismo) sebe da vrednujemo na pravi način. Uvek će biti onih koji će nas kritikovati i onih koji će nas ohrabrivati. Ali kao neko ko je na putu rasta, razvoja i sazrevanja, i jedne i druge izjave upućene ka nama, bilo one dobre ili loše, treba da okarakterišemo kao FEEDBACK i da kažemo samo mirno: „Hvala ti na Feedbacku“
Počinjemo da tretiramo i uvrede i pohvale isto. Jer ti svoju sreću i i dobro osećanje ne dobijaš samo od ljudi, već energiju i pravu informaciju dobijaš od samog ŽIVOTA na koji si “priključen”.
Znamo da se sve u osnovi vrti oko energije i njene vibracije. Mi ljudi smo bića energije i reagujemo na nju. Čak i naša predominantna misao je energija koja nosi svoju vibraciju. Ono što kažemo ili uradimo nosi neku svoju energiju. Sve što se dešava u nama i oko nas je na neki način i povezano sa energijom. Prisetite se samo situacija kada ste emitovali različite potencijale vaše energije, kako su vam se stvari odigravale u životu pred vašim očima i šta ste mogli da učinite u tim situacijama.
Povedimo malo računa i na ovom polju i kako to može uticati na naše stanje sreće iz dana u dan i u odnosu na ljude sa kojima se susrećemo.
I za kraj Američki pisac Harv Eker rekao je da mi ne živimo samo u jednoj ravni postojanja. Mi zapravo živimo u bar četiri različite ravni istovremeno. To su fizički svet, mentalni svet, emocionalni svet i duhovni svet. Ono što većina nas ne shvati jeste da je fizička ravan samo odraz ostala tri.
Igra sreće i naše uloge koje smo odabrali u našim životima su deo kako spoljašnjih zakona tako i unutrašnjih zakona. Uvek pa i ovde rekao bih postoje dve strane istog novčića koja treba podjednako negovati i razvijati. A u igri na sreću ili za sreću ko dobija?
Ti si na potezu…