Dosije underdog

Pitam se, koje je pravo značenje ove reči – Underdog? Konsultujem rečnik i on daje svoje objašnjenje: 
underdog /ˈʌndədɒɡ/ – osoba koja ima nizak status u društvu. 
Takmičar koji ima malo izgleda da pobedi u borbi ili takmičenju…

Ali, premotajmo malo ovu priču i vratimo se par koraka i par minuta unazad…

21.30h… Ulice Beograda…

Još jedna od magija Beograda je ta što šetajući njegovim ulicama, možete sasvim neočekivano da postanete učesnik nesvakidašnjih događaja… Dok šetate ovim gradom, vi možete nesvesno da pokupite toliko priča, da ponekad ostanete I zbunjeni, I pitate se da li ste vi samo posmatrač ili možda I slučajni učesnik…

Zrak bele svetlosti bljesnuo je na oronuloj fasadi jedne zgrade…Taman dovoljno da skrene pažnju na svež grafit na zidu: “Rebell yell”.Sa druge strane ulice, ubrzo pronašao sam izvor te svetlosti. Iz jednog preradjenog starog bircuza, u samom prizemlju zgrade, zauzeli su svoje pozicije reflektori, kamere, stolice, statisti i glavni glumci… Na vratima tog bircuza piše: “Večeras ne primamo goste, u toku je snimanje epizode. Hvala Vam na pažnji i razumevanju…”

Produžio sam dalje moje noćno tumaranje preko Brankovog mosta. Kapa je, dragi moji, večeras obavezna. Po prvi put ove jeseni, napolju je minus, a preko mosta nenajavljeno šiba Košava. Pogled na reku, šal oko vrata, a ispred mene bilbord: “Bajaga I instruktori – 442 do Beograda”.

Kakav šlagvort za ovo veče… Na stanici Ušća, odbijam da me do kuće odbaci 15-ica. Biram večeras dugu šetnju i jedno lagano smrzavanje… Znam da 15-ica ne pita dva puta…Ali rizikovaću večeras.

I baš u tom momentu, ispred mene protrča jedan pas… Očito lutalica… Koji bi još pas sa pedigreom šetao nonšalantno ulicama ovog grada po ovakvom vremenu. Ovaj pas ima poseban karakter. Okrenuo se, pogledao me pravo u oči, napravio par koraka ispred mene i od tog trenutka špartali smo zajedno…Zapravo bio je uvek par koraka ispred mene, I zadao mi junački tempo. Staza je imala sada dva trkača, Blekija I mene. Bez takmičarskih brojeva na leđima, bez titule, koračamo, čini se svako sa svojim ciljem.

Ovaj crni Labrador sa gustom belom dlakom na bradi, gospodario je ulicama Novog Beograda i dela Zemuna. Ponosito je šetao pored mene i lucidno pokazivao hrabrost I ludost trčeći za točkovima noćnih šofera…

On je jedan od onih odabranih, možda ne svojom voljom, ali svakako odabran da pokaže svoje lice ovom gradu. Pokazaće mu svoj karakter. On je možda kao I mnogi od nas, onaj buntovnik bez razloga. Neko ko svoju veličinu dokazuje iz senke. Neko ko možda svoje bitke vodi prećutno. Onaj koji trenira dok svi drugi spavaju. Onaj koji možda sada ne zna sve odgovore, ali uporno traga za njima.

Možda ovaj pas ne maše repom kada svako to poželi… Možda ovaj pas ne želi svima da se dopadne I bira društvo I trenutke kada će da zasija. Možda za njega nije bitno da bude najboljiI da se svima dokazuje… Možda ovaj pas I nije lutalica…

Postalo je sve hladnije, a ja sam ga pitao, dokle ćemo drugar ti I ja večeras ovako zajedno špartati?

Kao da je čuo moje pitanje i odgovorio mi: “Dokle ja to budem hteo”

Možda je ovaj pas samo svoj.

Možda su oni nepoznati glumci iz bircuza sa početka priče samo svoji… Buntovnici koji u inat svemu, svojom umetnošću iz senke čine ova grad boljim. Siguran sam, gledaćemo ih uskoro u nekim epizodama…

Možda je ovaj grad samo svoj i ničiji… 
Buntovnik iz senke, sa malim izgledima, ali velikim sjajem…

Možda zato to i volim… 
Možda je zato i dobro biti Underdog!