Dragi čitaoče, nadam se da si dobro.
U trenucima dok pišem ovaj tekst nalazim se u polumračnoj sobi, sa pažnjom delom usmerenom na pisanje, a delom na kišu koja dobuje na ozelenelo lišće divljeg kestena. Sve je to dekor za još jedan dan bez puno kretanja, tj. za dan proveden u izolaciji u lepotama četiri zida, na koje smo se već sa sigurnošću i ti i ja navikli. Možda si pomislio/la da treba okrečiti te zidove ili skinuti paučinu iz pojedinih uglova. Znam niste jedini. Pomislio sam to i ja.
Elem, više od mesec ipo dana bijemo ovaj pandemijski rat sa onim što se svuda u svetu zove „Nevidljivi neprijatelj br.1“. I kako nam ide? Neki kažu dobro, neki kažu odlično, a neki kažu, neko nas je ovde dobro preveslao. I sada smo kako kažu na samom kraju jednog početka, koji treba da se nadzire… A meni je nekako već pomalo dosta? A tebi dragi čitaoče?
Nego, ono što sam hteo da ti kažem ovim tekstom, a i da podsetim ujedno i sebe na to, jeste da ne zaboravimo nikako na našu slobodu. Kada ovo kažem pod tim mislim prvenstveno na slobodu naše duše da se kreće, da oseti širinu da osvaja nove prostore. Slobodu duše da vidi, diše i da doživi.
Pošto nam je ovih proteklih skoro dva meseca ta sloboda bila u velikoj meri uskraćena, ono što nam daje osećaj da se taj točak slobode ipak kotrlja jesu naša pređašnja iskustva. Onaj film iz prošlosti kreiran u našoj glavi koji je zabeležio nezaboravne trenutke, ne dozvoljava da pobuna za slobodom utihne i poziva nas na nove avanture.
Ti mirisi, predeli, prizori u momentu ožive scenu našeg kretanja po zacrtanim neistraženim predelima koje smo vrlo brzo potom i osvojili.
U ovom trenutku vraćam film na jedan takav predivan predeo o kojem ću vam u ovom tekstu pisati. Taj predeo mnogi strani turisti porede sa plavim lagunama na Tajlandu, ali ipak ovaj putopis vezan je za njegovu još bolju domaću verziju. Taj predeo, taj nestvarno lep lokalitet u Srbiji zove se Krupajko vrelo.
Moja priča o poseti Krupajskom vrelu i poseti Homoljskom kraju, datira od prošlog leta kada sam jedan vikend rešio da posvetim istraživanju ovog dela Srbije. Kolima, sa još dvoje dragih putnika, krenuli smo u avanturu sa onim osećajem u stomaku, da uživamo ne samo kada dostignemo željenu destinaciju, već da uživamo tokom celog puta. Neki to nazivaju stanje sreće. I bilo je tako.
Put od Beograda do „Krupajskog vrela“ traje otprilike nekih sat ipo lagane vožnje, a prolazite prelepe reljefno ozelenele krajeve ovog dela Istočne Srbije. Put preko sela Kamenovo, pa Petrovca na Mlavi, vodi vas do ovog našeg izabranog lokaliteta i mami vas da napravite pauze i uzmete vaš telefon ili fotoaparat i napravite nestvarne fotke za uspomenu. Ubrzo potom, put nas je vodio i do sela Krupaja u podnožju planine Beljanice, gde se i u neposrednoj blizini nalazi i ovaj rezervat prirode „Krupajsko vrelo“.
I stigli smo.
Ono što smo na prvi pogled zatekli pored mirisa i zelenila prirode jeste i jedna prirodna oaza mira koja svakim novim korakom ka njoj otkriva svu njenu lepotu. Čuje se i zvuk nabujale vode što znači da smo veoma blizu.
Pre nego što skroz priđemo, osetimo i doživimo ovu lepotu, ispričaću vam nešto o ovom lokalitetu.
Krupajsko vrelo spada u grupu kraških vrela i nalazi se sa desne strane Krupajske reke na nadmorskoj visini od 220m. Ovo jedinstveno izvorište, koje na svojoj površini stvara kraško jezero nestavrne tirkizne boje, čini površinu jezerca oko 40m dužine i širine oko 18m. Prozirnost vode kreće se od 1m pa negde čak i do 5m. Na samom kraju ovog jezerceta nalazi se i ulaz u malu pećinu iz koje je nekad u ovo kraško jezero izbijala voda u vidu velikih mlazeva, ali su je pedestih godina zatvorili betonskom branom i time je zauvek promenjen izgled ovog predela i omogućila da se ova uvala puni vodom. Takav izgled zadržala je i do dana današnjeg.
Uzbuđeni onim što nas čeka, krenuli smo ka samom vrelu…
Sakrivena u šumi od očiju javnosti put do vrela vodi nas pored stare oronule betonske vodenice od uzanog betonskog puta, gde sa vaše leve strane se pojavljuje hladna Krupajska reka, a sa desne strane mali bazenčić ispunjen mnoštvom pastrmki. Na ovoj uzanoj stazi do samog vrela može koračati samo jedna osoba, tako da ako ovde dolazite u grupi, do samog vrela i pećine kretaćete se jedan iza drugog.
Samo par minuta potom, ugledaćete apsolutno magičnu oazu Krupajsko vrelo.
Voda je ovde inače preko cele godine od 4c – 11c a lokalci kažu da je možda najlepše ovde doći i posetiti ovo mesto u proleće kada su najlepše boje i najintenzivniji mirisi okolne šume. U toku letnje sezone, za one najhrabrije, ovde je dozvoljeno i kupanje, što verujem samo po sebi predstavlja avanturu za pamćenje.
LEGENDA O KRUPAJSKOM VRELU
Inače ova pećina čiji samo deo možete da vidite krije i svoje tajne. Možda je teško logikom poverovati, ali ova pećina je duboka čak 123 metra i ronioci koji su istraživali u prošlosti ovaj lokalitet, pronašli su u samoj njenoj unutrašnjosti i čitav niz podvodnih kanala koji vode do površine zemlje.
A legenda kaže da su Homoljske planine progutale ogromnu količinu zlata i da se to zlato nalazi na dnu Krupajskog vrela koje čuva vodeni duh Tartor. Legenda dalje kaže, da Tartor svake godine na „đavolji dan“ udara u svoje bubnjeve i priziva druge duhove na svoju slavu. Samo tog dana ulaz u pećinu je otvoren. Vlaške žene koje žele veliku moć noću ulaze u reku u želji da se prepuste vodenom duhu. Ukoliko uspeju u tome, postaju veoma moćne. Zauzvrat kao i u svakoj legendi, vodeni duh traži nagradu obično mladu i lepu devojku.
Proveli smo ovde još nekoliko sati, upijajući ove zaista nestvarne predele i praveći lepe fotografije, koje su uspomena na ovaj lep kraj koji ću sasvim sigurno posetiti ponovo i doživeti siguran sam na drugačiji način.
Ovo nije prvi put ni poslednji put da je neko možda pisao priču o Krupajskom vrelu, ali čak i da jeste tako, bitna je vaša priča, vaš doživljaj, vaše svedočenje.
Ovo je bilo moje svedočenje, a nadam se da ako do sada niste bili, ova iskrena priča može biti vaš putokaz da se odvažite i dođete i uživate na ovom mestu, čim ovo sve prođe…
A proći će, evo već prolazi…
Mesec maj je možda idealna prilika da budete jedan od očevidaca ove moje priče koju ćete i vi oduševeljeno prepričati.
Deo teksta korišćen sa izvora*
https://sr.wikipedia.org/sr-el/Krupajsko_vrelo