Postoje tako mesta u našem gradu koja prosto nisu obična. To su mesta susreta koja su po svim parametrima drugačija, a opet tako spontana i krajnje jednostavna. Na takvo jedno mesto dođete jer tu osećate pripadnost, opuštenost i jednu, rečima neobjašnjivu, povezanost sa tim mestom i ljudima koji su u tom trenutku tu sa vama…
Jedno takvo mesto je upravo Klub Splav “Savana” na Zemunskom Keju. Za one koji su stanovnici Zemuna (Beograda) priča o “Savani” nije nikakva novost, a za nekog ko je poput mene od skora stanovnik Beograda, “Savana” je događaj, utisak.
Slagaću vas ako kažem da je ovo prvi put da posećujem ovo mesto…Ne, bio sam tu i letos i u proleće i svaki put dok ste njen gost, imate taj osećaj da ste zakoračili u drugu dimenziju i da tu vaše dragoceno vreme stoji. Za nekog ko uđe po prvi put, ima onaj osećaj da je dolazio u “Savanu” oduvek.
Na to vas podseti i veže sve ono što je unutrašnjost ovog jedinstvenog kafića. Ta postojana drvena žuta vrata kroz koja morate da prođete da bi zašli u dimenziju gde bi vas dočekala uvek po defaultu dobra muzika i šarmanti i ljubazni domaćini. Unutrašnjost nesvakidašnja, antkviteti i uspomene koje govore o afričkim avanturama, slike iz afričkih plemena, već pri samom ulasku pričaju svoju priču o “Savani”.
U “Savanu” je možda najbolje doći po njenom otvaranju, ujutru. Pomislite naivno da ćete domaćine zateći nespremne…Ne, oni su kao i uvek tu, čekaju vas kao na pozorju, prepoznaju svoje stalne goste, nasmejani su i spremni da uskoro predstava i počne. Po otvaranju kafića oko 10h se sa razglasa čuje taj umiljati zvuk jutarnjeg smooth bluza, stolovi su polu prazni, po neki vlasnik sa svojim ljubimcem ispija svoju prvu jurtarnju kafu, milujući svog psa.
Naručujem, usuđujem se reći najbolju Nes kafu u gradu…
Samo posle par minuta ovo mesto je upravo to, pozorje različitih ljudi i njihovih priča…Ljubitelji prirode, ljubitelji reke, hedonisti, avanturisti svi oni su sada deo ove uvek drugačije priče o Savani. Čuje se žamor , osetite i po neki dim od cigarete,zvuk miksera iz šanka, kućni ljubimci se u prolazu njuškaju i druže, a u pozadini se naslućuju stihovi Muddy Waters ili BB Kinga…
Ljudi ovde čitaju knjige, pričaju o svojim životima, planiraju svoje biznise na svojim laptopovima. Neko piše neko čita. Neko samo kroz prozor promatra Dunav i razmišlja o prolaznosti života…
Ipak u Savani svi su na dobitku. Svi zajedno su pronašli svoj mir od užurbane svakodnevnice. Svi, a tu ubrajam i sebe smo deo jedne slikovite priče o “Savani”.
Pa tako dragi moji ako vas put nanese u Zemun i prošetate kejom, nemojte da zaboravite da svratite na ovo prelepo mesto. Ili možda bolje, evo pokušajte da zaboravite, ali ja sam siguran da ako vi ne nađete put do Savane, ovo mesto će pronaći put do vas i vrlo brzo bićete njen gost. Ne samo jednom… već gost zauvek.
Bar je tako slučaj sa mnom…