Postoji samo jedan pravi trenutak na veličanstvenom satu vremena a to je ovde i sada. Da, upravo trenutak u kojem ovo pišem i treunutak u kojem vi čitate ove reči. U ovom trenutku živimo i putujemo zajedno. I jedino pravo mesto u kojem postojimo je ovaj trenutak sada…
Upravo ovo o čemu sam kroz ovaj kratak uvod u prvom pasusu teksta pisao, je trenutak koji mnogi ljudi na ovoj planeti i ne primete. Ne samo da ga ne primete, već ga ni ne osvesti. A deo tog trenutka, pa potom sledećeg trenutka i niz takvih trenutaka čini ono što zovemo život. Ok, svi možemo reći da imamo život i da ga živimo, ali koliko smo prisutni u njemu, koliko smo zaista tu i sebi posvećeni, to je već drugo pitanje na koje ćemo probati da damo odgovor.
ŠTA JE PRISUTNOST?
Nije lako ga definisati, ali se može reći da je to trenutak blažene uravnoteženosti, naše probuđene energije i konekcija sa sobom i okolinom koja nas okružuje. Ukratko naš balans sa univerzumom.
U tim trenucima imamo neki osećaj radosti i topline koji ne možemo lako rečima opisati, ali ga želimo podeliti sa svima. Siguran sam da ste svi iskusili ako ne više puta, onda bar jedanput u svom životu. To je nešto što mnogi stručni autori zovu sinhronicitet.
A sa druge strane mnogo češća situacija je kada naš um, telo i akcije koje preduzimamo nisu povezani i onda se nalazimo u disbalansu toka života i znamo da nešto nije kako treba i tražimo onda načina da se vratimo u sopstveni tok.
E sad zašto se to dešava?
Priroda našeg uma je da stalno luta. Naš mozak i naša svest su tokom dana bombardovani hiljadama i hiljadama različitih informacija, koje mozak selektivno obrađuje i nosi se sa tim. Uzmimo u obzir i misli ideje i uspomene koje prenosimo iz dana u dan u naš novi dan i tako se sve to iznova i iznova ponavlja… A pitamo se dokle?
Dakle, naš um je onaj lutajući majmunski um koji poput matematičkog klatna svakodnevno oscilira, nazad, napred. Ako oscilira nazad, onda se nalazi sa mislima u prošlosti i tada najčešće pati zbog raznih uspomena koje možda želimo da potisnemo, ili zbog nekih loših iskustava, ili pogrešnih odluka, a ako oscilira napred onda brine, jer ne zna kakva nas budućnost čeka. A u tu budućnost često prenosimo naše strahove. Dakle, ili se nalazimo u prošlosti ili u budućnosti, a tako retko se nalazimo u jedinom pravom trenutku sada i ovde.
Ima jedna priča koju sam nekad ranije pročitao, a koja me je navela da razmilšljam na ovu temu, a ima poprilično opuštajaći efekat. Nadam se da će možda pomoći i vama. Priča ide ovako:
Ako zamislimo naš život kao peščani sat, onaj pesak u tom satu predstavlja naše vreme i naše iskustvo u životu. Odmah možemo da vidimo da je to vreme ograničeno odnosno da je naš ovozemaljski život ograničen vremenom. E sad onaj pesak koji je dole na satu koji je već iscureo to je naša prošlost. To je supstanca. To je skup svih trenutaka do sada, skup svih iskustava, ideja, uspomena, našeg ponašanja i odluka, koja su prošla i na koja više ne možemo da utičemo. Onaj pesak koji je u gornjem delu sata je vreme u budućnosti za koje ne možemo znati kolliko ga još ima, ali znamo sigurno da i taj pesak nestaje i da curi. Dakle naša budućnost je neizvesna, ali se troši iz dana u dan. I na ovaj deo našeg života nemamo u potpunosti kontrolu.
A jedini deo peščanog sata gde možemo da vidimo kako pesak curi je onaj deo uskog grla na satu, a to je u našem životu ovaj trenutak sada. Na taj deo našeg života možemo da utičemo. I to je trenutak kada pišem ovaj tekst, kada vi čujete moje reči i kada počinjete da (s)hvatate da ste prisutni. Da vi ste ovde i sada. Prisutni ste. I ono što je važno je da sada u ovom trenutku vi kreirate i pravite planove za vaše događaje za budućnost. Ali je isto tako bitno osvestiti i što više oplemeniti taj „pesak vremena“ u ovde i sada.
Mnogo puta vam se dešavalo verovatno da odlutate mislima i da ljudi vas „uhvate“ u vašem sanjarenju i uhvate vaš pogled i kažu vam: „Hej gde si odlutao, zemlja zove, zemlja zove…“ Ok, ne kažem da je zabranjeno sanjariti, čak šta više sanjajte i maštajte, ali nije dobro ako ste utonuli i previše u to i izgubili kompas sa onim što je sadašnji trenutak.
Zbog tog sadašnjeg trenutka veoma često se i ljudi ne razumeju u svakodnevnoj komunikaciji. Ako pogledate ono što ljudi očekuju jedni od drugih u velikoj meri je to da budu tu i da su prisutni u datom trenutku. Da zaista čujete tu drugu osobu, ne da gledate tu drugu osobu, već da je vidite. Oni vole da imaju vas cele u tom trenutku, a ne vašu prošlost ili vašu zabrinutu budućnost. Razmislite o ovome? Siguran sam da ste imali slične situacije? I nije na odmet pozabaviti se ovom temom, jer u velikoj meri može doprineti i kvalitetu međuljudskih odnosa. Kada razgovaramo sa nekim treba isključiti sve ometače i distrakcije, i postati taj trenutak u vremenu. Opet setite se onog peska na peščanom satu. Šta ćete uraditi sa tim vašim vremenom koje vam je dato?
Ja volim da kažem da nastojim da radim jednu po jednu stvar u životu. Priznajem da nisam to uvek radio, i da i danas se nekad sa tim borim i svaki put kada sam želeo da uradim više stvari odjednom, bio sam manje ili više neuspešan. Dakle za uspeh, u trenutku prisutnosti, vežbajte da radite samo tu jednu stvar odjednom. Ako šetate onda samo šetajte, ako čitate neku knjigu onda samo čitajte knjigu, ako razgovarate onda samo razgovarajte, ako vozite auto, onda samo vozite, ako grlite, onda samo grlite!
Ne dozvolite da vam vaš Monkey MIND remeti uživanje u trenutku prisutnosti. To vreme je za vas, za situaciju ili osobu sa kojom taj trenutak delite.
Ovo se takođe može podvesti pod pojam Mindfulness. Isprazniti svoj um od svih nebitnih informacija i fokusirati se na momentum koji je sada. Vežbajte meditaciju dok hodate. Ako recimo šetate kraj reke, dok šetate, prebacite svesnost na vaša stopala, na svaki korak koji pravite. Osetite lakoću svakog koraka i kako vaše stopalo dodiruje podlogu ili recimo zvuk škripanja snega pod vašim čizmama kada koračate nekom planinom. Kada pada kiša, fokusirajte se na zvuk kiše, na kapljice vode koje se slivaju niz oluk ili udaraju o krov automobila. Čujte zvuk vetra i ostanite neko vreme uz taj zvuk. Sedite na jedno mesto i samo posmatrajte taj trenutak u kome ste. Osetite sve zvukove i fokusirajte se samo na jedan zvuk, pa onda lagano pređite na drugi zvuk i tako postepeno možete da vežbate osvešćenost trenutka u kome se nalazite. Mnogo je prostora za vežbu, na vama je da probate i da malo eksperimetišete, a pritom se i zabavite.
Nije loše da se malo posvetimo tome.
Em korisno em zabavno.
M.