Siguran sam da ne bi bilo pogrešno, a da bi i neki filmski kritičari to potvrdili i sa tom konstatacijom se i složili, da živimo u doba filmskih scenarija. Neke filmske priče koje smo kroz svet kamera i fotografija na ekranu doživljavali, sada gledamo uživo i to pred našim očima. Budućnost posle 2000-te koju smo očekivali je već odavno prisutna, roboti su sve bliže i zamenjuju ljude, mikročipovi i virtuelna realnost polako zamenjuje konvencialnu realnost, a neka biološka oružja ili virusi ubice se već mućkaju po laboratorijama ili su od nedavno nečijim dekretom pušteni na slobodu. Generalno brzina protoka informacija i tehnološki razvoj je dobio takav zamajac, da ljudski mozak i organizam to već teško može da isprati i uglavnom se prilagođava, ali sve češće je rezultat, svega toga velika buka, dezorijentisanost, stres, bolest, panika i izolovanost…
Vratimo se aktuelnom dešavanju u svetu… Pandemija virusa iz kineske provincije Wuhan, nazvanog Corona virus ili Covid-19.
Neću se u ovom tekstu baviti previše statistikama jer o tome pričaju svi svetski mediji i ukazuju nam na podatke koji se menjaju iz sata u sat. Pokušaću kroz ovaj tekst da dam neko svoje oprečno viđenje ove cele situacije, nikako kao stručno lice (to nisam), već kao neko ko je pojedinac i kao građanin jedne zemlje je i građanin Sveta, pa samim tim sam i očevidac, učesnik i odgovorno lice u celoj situaciji.
Trenutno je Corona virus najviralnija reč na svim internet pretraživačima i na društvenim mrežama. Od kada je u decembru cela situacija sa ovim virusom izbila u Kini, čini se da je do dana današnjeg ovo bezmalo i najčešće korišćena reč u međusobnoj komunikaciji među ljudima. Kao i sam virus i živa reč prenosi se i multiplikuje sama od sebe, mutira i dobija svoje različite forme i oblike.
A zašto je to tako? Zato što je neko odavno dobro shvatio, da ako hoćete da skrenete pažnju na nešto ili da izazovete određenu promenu u svetu u domenu politike ili globalne ekonomije izazovite to najjačim oružjem – STRAHOM. Druga reč za to je PANIKA.
Do nedavno najstrašnija reč koje čovek može da prihvati kada je čuje je RAK. Ali Corona virus, je nešto novo, nepoznato i nedovoljno ispitano u svetu medicine, pa samim tim kod ljudi opravdano povećava sam doživljaj straha. A najviše se bojimo onog što najmanje poznajemo i razumemo.
Ali vidite, kako naš mozak reaguje i kako Corona oslikava prirodu nas ljudi.
Ljudi najviše reaguju na ono što je za njih važno i relevantno.
Hoću da kažem da je Corona virus bio zaustavljen u samoj Kini, za ljude u drugim delovima sveta, ili recimo za nas iz Srbije, to bi uglavnom bila relativno nebitna stvar ili vest. Većina ljudi bi se možda sažalila na situaciju, rekli bi jadni Kinezi, i nastavili bi dalje da vodimo naše dnevne životne (političke) priče.
Međutim sada kada je situacija drugačija, i u Evropi već pomalo izmiče kontroli i kada je „Mečka zakucala i na naša vrata“ odjednom je za nas to postalo veoma, veoma važno. Dakle tiče se nas samih, naše porodice, zdravlja pa na kraju krajeva i života i smrti.
Ljudi, mi kao centri univerzuma, koji su ili smo uglavnom sebi najvažniji. Poznato? Uvek bilo, uvek biće…
U Kini se priča lagano stišava i proglašena je „pobeda“ nad virusom, sa ishodom od oko 80.000 zaraženih i sa cifrom oko 3000 umrlih ljudi. U Evropi ta priča preko Italije, Španije i trenutno na Balkanu i dalje bukti.
Postavlja se pitanje kako će zdravstveni sistemi u evropskim zemljama odreagovati na izazove i nepredviđene nove sitacije koje predstoje u narednom periodu.
Jedna naučna studija iz Nemačke je pokazala da žene bolje reaguju odnosno otpornije su na napade ovog virusa od muškaraca. Imunološki odgovor kod žena je jači od imuniteta muškarca. Jedna od teza tvrdi da ženski polni hormon estrogen igra važnu ulogu u imunitetu kod žena, kao i da žene imaju dva X hromozoma koji sadrže gene vezane za imunitet.
Dakle, vraćamo se na sam početak ovog teksta ili možda bolje na sam naslov o umeću življenja u doba globalnog virusa.
Šta mi kao ljudi koji smo prosto „bačeni“ na ovaj svet, bez da nas je iko pitao, možemo da uradimo da ovu situaciju održimo pod kontrolom. Kako treba da organizujemo život dok traje ova vanredna situacija?
Ivo Andrić je govorio, da jedino što je izvesno u ljudskom životu jeste njegova borba za taj isti život.
Evo sedam predloga kako možemo da osvestimo našu borbu za život koji živimo
1. Kao prvo, treba da sačuvamo sebe. Mudro bi bilo sakupiti činjenice o ovom virusu i ne baviti se previše vestima i dezinformacija.
2. Think globally, act locally – Treba da znamo da nismo sami u ovom svetu, mi smo samo samo tačke u kosmosu, pojedinci koji učestvuju u celom eko sistemu, mi smo induvidue koje se nalaze sa jedne strane klackalice, sa druge strane su ljudi takođe, veoma slični nama, sa sličnim prohtevima, ambicijama i strahovima. Act accordingly.
3. Razvijte i vežbajte strpljenje i empatiju
4. Ne paničite!
5. Sve prođe proćiće i ovo.
6. Uradite ono što je do vas. Antički mudraci i filozofi, koje volim često da citiram, a posebno mislim na stoike, bi na ovo rekli: „ono što je do mene to ću da uradim i time ću da se bavim, to je u mojoj kontroli, ono što nije do mene, nad time nemam kontrolu i oko toga neću da se nerviram“
Dakle, pokušajte da zauzmete neki opušteni stav prema onom što se dešava oko vas, a na šta ne možete svojom voljom ili postupkom da utičete ili promenite. Nemojte da ulazite u bespotrebnu paniku i histeriju. (Kao što je ova trenutno sa nabavkom toalet papira??)
Po meni je ovo dobro filozofsko uporište. Dakle u ovoj situaciji, šta možemo u vezi sa virusom? Pa do nas je da odlučimo da se odgovorno ponašamo, da živimo tako kako trenutno situacija nalaže. Da poštujemo preporuke struke, da ne idemo gde je gužva, da trenutno stopiramo putovanja u inostranstvo, da se ne izlažemo rizičnim kontaktima i da jačamo svoj imunitet.
To je onaj deo koji se odnosi na nas. A šta će virus da uradi po pitanju toga ili koji je njegov sledeći korak, na to ne mogu da utičem i biće kako bude.
7. Dozvolite sebi da uživate u svakoj situaciji. U svetu su stopirani razni događaji, od pozorišta, predstava, sportskih dešavanja. Ali veoma je važno primetiti šta nije i ne mora biti zaustavljeno i stopirano:
Nije zaustavljeno i stopirano: – Izlazak u prirodu i šetnja recimo kraj reke.
Nije zaustavljeno i stopirano: – Slušanje dobre muzike i kućni bioskop
Nije zaustavljeno i stopirano: – Briga i pažnja prema vama dragim ljudima
Nije zaustavljeno i stopirano: – Čitanje dobre knjige, pisanje, pevanje
Nije zaustavljeno i stopirano: – Pravljenje planova za budućnost
Nije zaustavljeno i stopirano: – Pravljenje ukusne hrane za sebe i ukućane
Nije zaustavljenjo i stopirano: – Poziv davno zaboravljenog broja i prijatelja koji je možda daleko
Nije zaustavljeno i stopirano: – Rad na sebi, na svojim manirima i karakteru
Nije zaustavljeno i nije svakako stopirano da biramo informacije koje ćemo da obrađujemo i nije zabranjeno da budemo bolji prema sebi i da se smejemo trenutnom problemu u oči i da iz cele sitacije izađemo kao pobednici života nad strahom i globalnim virusom.
Energija nam je tamo gde je i naš fokus.
Usmerimo fokus ka stvaranju i pružanju nove vrednosti.
Nije zabranjeno, dozvoljeno je da život živiš po svojim parametrima.
Odgovorno i ponosno u svaki novi dan.
I ne sekiraj se… 😀