Ima jedno mesto u Srbiji u kojem često boravim, u koje se iznova i iznova vraćam. Na pitanje mojih prijatelja, gde ćemo ovaj vikend da zujimo, moj odgvoror je bio jasan. “Imam ideju, idemo u Apatin.“
Da li treba da vam spominjem asocijacije: Jelen Pivo, Apatinska Pivara, Dunav talasi i alasi…Nije bilo potrebno da ih dva puta ubeđujem. Dogovor je ubrzo pao i potrpali smo se u automobil i prošli vikend zavrteli smo točkove put Apatina.
Za mene poznata teritorija, ali za one koji prvi put dolaze u Apatin će ovo biti, sasvim sigurno mesto novog oduševljenja. Zašto baš sada i zašto baš Apatin? Pa baš sada, dragi moji, jer je leto i jer je prva nedelja jula rezervisana za festival, a u Apatinu to su tradicionalne „Apatinske ribarske večeri“ Tačnije od 4-7 jula Apatin je bio epicentar zbivanja.
Ali vratimo se malo unazad… Dok smo se vozili kroz sela Bačke ravnice, moji prijatelji uočavali su već kulturološke i geografske razlike u odnosu na beogradsku urbanu džunglu… Ravnica, suncokreti, biciklisti kraj puta, traktori i kombajni ukazivalo je da prelazimo iz jedne užurbane u potpuno zen mirniju verziju života… Ali to je bio tek početak…
Prijalo mi je da moji prijatelji osete razliku i da prepoznaju svoj mir u toj svoj različitosti.
Strpite se još malo, prošli smo pored granice sa Hrvatskom u Bogojevu i već je počeo da pada mrak…
Gradić na levoj obali Dunava, na kranjem severozapadu Srbije je naša destinacija.
Naravno, stajali smo usput nekoliko puta da slikamo, one nestvarne predele ravnice, polja suncokreta koja na horizontu dodiruju nebo i za prolaznike emituju besplatnu epizodu uzbuđenja…
Posle 2,5 sata vožnje od Beograda (oko 180 km) stigli smo u Apatin. Ne smem reći moj grad, jer Apatin je ničiji i svačiji. On je pre svega grad Apatinaca i prirode koja ga okružuje. Ali osećam ga pomalo svojim jer deo moje mladosti ispisan je u ovom gradu. Mnogo lepih uspomena i poznanstava vezuje me za ovaj grad kroz osnovnu i srednju školu.
Došli smo taman na vreme da raspakujemo stvari i da se upustimo na prvi dan festivala „Apatinskih ribarskih večeri“ i da zapevamo poznate hitove Dr Neleta Karajlića kojeg su te večeri dočekali preko hiljade obožavatelja iz cele Srbije.
Tokom festivala “Apatinskih ribarskih večeri” imate mogućnost da probate čuveni apatinski riblji paprikaš, za čiji jedinstveni ukus se još uvek tajno čuvaju recepti majstora. Možete da uživate u koncertima mnogih estradnih izvođača, da pratite takmičenja u pecanju ili u kajaku. Možete da posećujete galerije i druga kulturna dešavanja. Ovo je period kada Apatin otvara svoju dušu svima i urezuje se u njihovim srcima.
Gostoprimstvo apatinaca i hladno Jelen Pivo je detalj koji vam posle prvog boravka u Apatinu, daje osećaj da se ovde morate ponovo vratiti…
A možda najzaslužniji za ovo je Dunav. Reka koja spaja ljude i države. Kada dodjete u Apatin ako mene pitate za putokaz, prvo bih vas iz samog centra uputio na „bent“ kako apatinci zovu popularno šetalište kraj Dunava. Kada izađete na to šetalište ostaćete fascinirani pogledom na Dunav koji ovde na svom 1400 km svog toka meandrira i prirodna je granica izmedju Srbije(Apatina) i Hrvatske(Kopački Rit). Dok šetate šetalištem posetićete i predivan Hram Svetih Apostola i ako je predveče, predlažem da se strpite malo, da sednete na klupu i da osmotrite možda najbolje zalaske sunca na Dunavu. Ako mene pitate, Dunav je ovde najlepši. A to su potvrdili i moji prijatelji koji su svedočili ovim trenucima.
Ako je leto i boravite u Apatinu, obavezno ponesite kupaće kostime sa sobom. Pregršt mogućnosti da se ohladite, predahnete i odmorite se.
Populrna apatinska plaža „Motel“ u samom dunavskom rukavcu, ponudiće vam sve što poželite za odmor, kupanje i uživanje na pravom dunavskom čistom pesku. Imate teren za košarku, odbojku i odličan bar na samoj plaži ako želite da popijete kafu ili neki svoj omiljeni koktel.
Na putu za plažu „Motel“ prolazite pored putničkog pristaništa i marine i tu možete i da nađete smeštaj ili da u okviru tog kompleksa i ručate ili se uz piće osvežite.
Posebna ponuda koju preporučujem je vožnja brodom “Apatinka”, gde možete sa Dunava, dobiti jedinstveni ugođaj Apatina, snimiti i apatinske alase, osmotriti Apatin sa reke, čuti lepu priču od kapetana o Dunavu, kao i slikati se za uspomenu na ovu posetu gradu.
Saznaćete da je ovo jedna od poslednjih prirodnih oaza u Evropi. Apatin je domaćin orla belorepana, crna roda se ovde gnezdi. Apatin je jedan svojevrstan eko-safari i za turiste sve više prepoznatljiv i zanimljiv.
Ako neko voli bazene, tu je čuvena Banja “Junaković”
Ali da ne zaboravim i jedan delikates. Za one koji vole sladolede, moj izbor je i toplo preporučujem da probate sladoled u poslastičarnici „Pčela“. Verujte mi na reč, bolji možda još niste probali…
Evo mi tražimo još… 😀
Eto toliko za sada od mene, uz ovu malu priču o gradu na levoj obali Dunava i uz deo stiha,“… tamo gde se najbolje pivo toči, tamo su najlepše ribarske noći….“
Dakle posetite Apatin i oduševite se… 😀
Dunav u Apatinu nema veze sa ostatkom Dunava u Srbiji i u ostalih 9 drzava kroz koje tece.. Apatinski fish nema veze sa ribljim corbama i supama koje su blede kopije.. U Apatinu se jelen moze i videti, a ne samo popiti… Ko je bio tamo zna o cemu govorim..
Slažem se Mare. 😀 Nigde lepše “parče Dunava” a i fisha 😀