Ono što bi želeo sa vama da podelim u ovom tekstu jeste nešto o čemu često razmišljam i što kao zadatak postavljam sebi, kako bih postao bolji, a to je da li dovoljno dobro koristimo svoj KRUG KONTROLE?
U čemu je ovde zapravo reč, o čemu ovaj Marko priča? Govorim o tome, da li dovoljno dobro poznajemo svoje lične granice i granice uticaja?
Tokom studija ekonomije, na jednom od predavanja, moj dragi profesor filozofije ispričao nam je jednu priču koja bi se mogla nazvati „tip of a liftime“ jer mi je toliko ostala urezana u memoriju i izazvala onaj „vau efekat“ da mi je sada drago da evo i tu vrstu saveta mogu da podelim sa vama.
Profesor nam je rekao sledeće: Svaka država ima svoje državne granice. Tako i čovek ima svoje lične granice. Prvo pitanje je da li ih je čovek svestan? Njegov zadatak je da ih osvesti. Te granice su zapravo njegove lične vrednosti koje su mu vodilja u zivotu.
(Vrednosti mogu biti recimo – ljubav, prijateljstvo, poštenje, lojalnost, hrabrost, odanost i slično…) Tada je profesor nastavio i rekao: sledeća stvar, nakon što za sebe definišete vrednosti je da čovek prihvati i zavoli te vrednosti koje zapravo lagano postaju njegove zidine – odnosno granice ličnog prostora.
I sad zamislite sve te svoje vrednosti u okviru jednog kruga ili nekog drugog zatvorenog oblika. Sve izvan tog oblika je zona tuđih granica i uticaja. Sve unutar tog kruga je zona vašeg KRUGA KONTROLE.
E sad ono gde nesreća nastaje je kada vaš krug kontrole popusti i dopusti ulazak raznih spoljašnjih uticaja i kada drugi ljudi ili okolnosti “bacaju svoje prljavo smeće” na vas bez vašeg odobrenja. Tada kao što znamo nastaje frustracija, disbalans, svađa, nerazumevanje i svi ostali prateći efekti.
Zašto to nastaje – pitali smo profesora?
Na naše pitanje profesor nam je odgovorio naravno šmekerski u filosofskom maniru.
To nastaje dragi moji studenti života, zato što ste vrata svojih ličnih granica napravili sa kvakom spolja, pa svako od nepozvanih gostiju može lepo da ih otvori bez i da pokuca ili da pozvoni.
Vaš zadatak je dragi moji, da u čvrste zidine vašeg ličnog prostora, uklešete vrata sa kvakom iznutra. Vrata koja se otvaraju ka unutra 😀
Tek tada, imaćete kontrolu čak i nad onim što se dešava spolja i u svoj lični prostor možete tada da izaberete koje osobe ili koje situacije, puštate, a koje ostavljate da čame i čekaju bolju priliku pred vratima vašeg života.
Jer izbor je uvek na Vama.
Razmislite kada dođete kući o ovom KRUGU KONTROLE i gde i kako ćete da izgradite svoja vrata ka spoljnom svetu – rekao nam je profesor na kraju predavanja.
A evo na kraju ovog teksta, pitam i ja vas, kakav je VAŠ KRUG KONTROLE? Gde je kvaka na vašim vratima? Koliko su jake i postojane zidine vaših ličnih granica, stavova i uverenja?
DISCLAIMER: Što je govorio dragi Đole Balašević, pa verovatno na svim njegovim koncertima, u obraćanju publici: “Ne dajte da vas zavedu. Vi ste moji i dragi ste mi, ali najbitnije je da povrh svega ostanete i budete svoji. Ne dajte da vas zavedu”.
Nadam se da vam je bio od koristi ova slikovita priča o krugu kontrole i uticaja koju nam je ispričao moj profa sa faksa. Ideja je i bila da se malo pozabavimo tom našom unutrašnjom igrom i da ako smo i toga svesni, da ipak iz nekog drugačijeg ugla sagledamo naše vrednosti i koliko zapravo njihovo definisanje može doprineti i povoljnijoj komunikaciji sa „spoljnim svetom“.
„Svet je lud bejbe“ – govorio je Bukovski. A mislim i da je stari čika Buk u pravu, a mi kao učesnici u životu valja da postavimo neke granice i lične okvire KRUGA KONTROLE I UTICAJA iznutra ka spolja.
Kao nastavak priče na ovu temu, želim da vam ispričam i da vas podsetim na nešto što direktno ima veze sa tim granicama i KRUGOM KONTROLE.
Za to treba da malo zavrtimo točak istorije i da se kroz vreme vratimo daleko u doba Antičke civilizacije.
Tačnije vraćamo se u period 4 – 2 veka p.n.ere i učimo danas KRUG KONTROLE od pravih majstora životne mudrosti – mojih dragih STOIKA.
STOICIZAM
Za one koji možda nisu čuli STOICIZAM je pravac u antičkoj filozofiji čiji je osnivač Zenon iz današnje Larnake. Ostali predstavnici ovog filozofskog pravca su Hrizip, Epiktet, Seneka i možda nama najpoznatije i najzvučnije istorijsko ime car Marko Aurelije.
Stoici su delovali na teritorije Atine, a njihovo osnovno filozofsko uporište bilo je život u skladu sa prirodom.
Govorili su Stoici: „Mudar čovek živi u skladu sa prirodom i razumom i tako postiže mir duše.
Generalno antički grci su mnogo polagali i svoja učenja bazirali na etičkim, moralnim principima, pa tako se i filozofija STOICIZMA zasnivala na četiri osnovna stuba etičkih principa
1. HRABROST
2. RAZUMNOST
3. PRAVEDNOST
4. UMERENOST
Izučavanje ovih etičkih principa i vrlina bilo je veoma važno za Grke tog doba, a ako pogledate koliko su i nakon više od 2000 godina ti principi i vrline i danas na ceni. Zapravo ove vrline su danas veoma deficitarne, što znači i da su veoma VREDNE i tražene. Sa ovim se siguran sam možemo svi složiti.
Dakle praktikovanjem ovih vrlina, (ovih gore četiri principa) u našoj svakodnevnici, mi sebi možemo svesno da podignemo vrednost i da podebljamo i zacementiramo naše granice uticaja i krug kontrole o kojem smo pričali u prvom tekstu. (seti se slike iz prošlog teksta)
U momentu dok vam ovo pišem zamišljam jednog čuvenog govornika Seneku kako sa ostalim mudracima šeta grčim polisom sa rukama iza leđa i razborito govori o prinicpima života i pokušava tu mudrost i značenje ova četiri principa da prenese svojim savremenicima. Naravno, mnogi ga ni u to vreme nisu razumeli, kao ni važnost onoga što su stoici pričali, ali danas itekako uviđamo da su prave vrednosti itekako vanvremenske i tražene poput zlata.
Savet je dragi moji, da kad god imate priliku u razgovoru sa ljudima oko sebe pokušate da budete svesni principa HRABROSTI, RAZUMNOSTI, PRAVEDNOSTI i UMERENOSTI i da se zapitate, kako ja u odnosu sa osobom koja je sada ispred mene i sa kojom razgovaram mogu da budem HRABAR ili kako mogu budem pravedan prema njoj ili kako da budem razuman i umeren?
Potrudite se da ove principe i pitanja imate u svojoj svesti i pre nego što nešto brzopleto izgovorite ili donesete odluku…
Praktikovanjem ovih principa vi ulazite u klub Savremenih STOIKA. Što uopšte nije mala i beznačajna stvar.
STOIČKA filozofija – to je zapravo način života koji se ne dokazuje rečima već delima.
Stoici su govorili: „Blažen je onaj koji je zadovoljan onim što ima“
„Ne traži da ti se stvari događaju onako kako želiš, nego ih želi onako kako se događaju, pa će ti sve ići glatko“
Sama reč STOIČKI podneti nešto znači biti miran, ravnodušan, neuzrujljiv.
Ne kritikovati, zadržati lično mišljenje i postojano držanje – reči su i dela stoika
Meni možda omiljeni medju stoicima bio je Epiktet. Njegove izjave poput sledeće direktno i opisuju krug kontrole i uticaja od unutrašnjeg ka spoljašnjem.
„Šta je do mene to ću uraditi, šta nije do mene to me se ne tiče“
On je ukazivao na to šta je u domenu naše kontrole (naše mišljenje, naše želje, impusli, akcije, odluke, odbojnosti) na to možemo da utičemo i to možemo da menjamo.
Ono što nije u domenu naše kontole što nije u našoj vlasti (tuđe mišljenje, naše telo, rad naših unutrašnjih organa, roditelji, rođaci, imanje reputacije kroz prizmu drugi) na to ne možemo da utičemo i time ne treba da se bavimo.
Epiktet kaže da trebamo neumorno raditi na našim vrlinama, biti čovečniji, milosrdniji, pravedniji, skromniji, a doći će ono što može, ono što je dobro i pravedno za sve nas.
Na temu slobode Epiktet koji je bio zapravo i rob koji je proteran iz Rima, govorio je da je slobodna volja najuzvišenije što čovek poseduje. Sloboda je unutrašnje oružje pomocu kojeg uvek možemo izabrati humano i sa prirodom usklađeno delovanje. Sloboda je stanje uma i svesnosti čoveka i svakako to je nešto, to je osećaj koji dolazi iznutra a nikako spolja. Biti moralan, principejelan i čovečan to je ono što je uvek u našoj moći i ne smemo se postovećivati sa spoljnim uticajima, već u sopstvenoj unutrašnjosti tražiti lični IDENTITET.
Eto dragi moji, ovim zaokružujem temu KRUGA KONTROLE. Nadam se da će vam ovo koristiti i kao podsetnik i kao možda zanimljiv znak pored puta na vašem putu ličnog razvoja.
M.