And the Oscar goes to… Matthew McConaughey! Podsećanja samo, Oskar za glavnu mušku ulogu 2014 godine dodeljen je ovom sjajnom glumcu. Sasvim zasluženo! Ulogom Rona Vudrufa, američkog aktiviste obolelog od HIV-a u filmu „Poslovni klub Dalas“ Metju je ponovo pokazao kakva je veličina i faca na filmskom platnu…
Ali ne samo na filmskom platnu…
Uzgred, filmom se neću ovde previše baviti, ali ako već niste pogledali ovo ostvarenje koje je rađeno po istinitom događaju, preporuka je kada nađete malo slobodnog vremena, pogledajte film obavezno.
Ono čime bi želeo dalje u tekstu da se bavim jeste njegov govor na ceremoniji dodele “Oskara”.
Ne znam za vas, ali mene je taj govor oduševio, inspirisao i podstakao na razmišljanje.
U samom govoru spomenuo je po meni suštinu, kojim načelima bi kao odrasle individue da se vodimo u životu.
Ukratko ću prepričati njegov govor i ukazati na detalje koje su na mene ostavili jak utisak.
U jednom delu govora Metju kaže:
U životu vode me tri stvari koje mi trebaju svakog dana:
1) Imati nekog na koga ću da obratim pažnju, koga ću da poštujem i da mu se divim.
2) Imati nešto čemu ću se radovati i iščekivati.
3) I imati nešto ili nekoga koga ću da „jurim“
Kada govori o prvoj stvari 1) Metju spominje Boga, univerzalnu silu i zahvalnost koja ima moć da se multiplikuje. Kada imaš i osetiš tu moćnu silu u sebi, onda imaš i naboljeg prijatelja. A to si TI samom sebi.
Kada govori o drugoj stvari onome čemu se raduje 2) Misli na svoje roditelje, porodicu i prijatelje. To mu daje snagu i energiju. Održava ga budnim i postojanim, obnavlja i osnažuje svoju ljubav uz njih. Govori o uzorima od kojih uči u životu i želi da ih učini ponosnim.
Kada govori o trećoj stvari 3) govori o HEROJU. To je ono što konstantno juri. Kada je imao 15 godina, jedna osoba ga je pitala ko je tvoj heroj? Tada nije znao da odgovori na ovo pitanje, međutim posle malo promišljanja, kada ga je posle nekoliko nedelja pitala ista ta osoba, ko je tvoj heroj, mladi Metju je odgovorio taj HEROJ sam ja za 10 godina. Vauu! Kada je napunio 25 godina, ista osoba ga je pitala znači ti si sad svoj HEROJ. On je odgovorio, ni blizu, moj HEROJ ću biti ja sa 35 godina. Zapravo svaki dan, svake nedelje, svaki mesec, svake godine moj HEROJ je 10 godina daleko.
Nikada neću postati svoj heroj i ok sam sa tim jer me održava u igri da nekog jurim.
Na kraju govora Metju kaže:
Za sve ove tri stvari koje sam naveo kažem: ALRIGHT, ALRIGHT, ALRIGHT! 😀
E sad, ceo govor možete pogledti ovde.
Zar nam nije dao jednu sjajnu životnu lekciju? Kako se treba porediti i takmičiti jedino sa samim sobom. Zamisli sebe u budućnosti. Tu sliku, sebe kakvog želiš da upoznaš u budućnosti i juri tu osobu, tu bolju verziju sebe.
Mene je Metju inspirisao da postavim neke parametre čvršće u životu i da se njima vodim.
A moje pitanje vama je:
Ko je vaš HEROJ?
